Vrlo je interesantno kako tako jednostavne stvari, koje viđamo
svakodnevno i na svakom koraku, kada se udubimo dobijaju novu dimenziju. Zaigrala sam se fotografišući jutarnje, svetlo pri zalasku sunca, svetlost
kamina, dnevnu i svetlost koja se prelama kroz staklo....mami me da
pokušam da naslikam.
Ovde je svaka izbočina kamena i travke dala svoj doprinos u šarenolikosti bedema na keju, i sa svakim vetrićem ta slika se menja.
Blaga dnevna svetlost u sobi.
Za razliku od prethodnih, svetlost vatre je veoma jaka u samom centru ali se njena svetlost slabo rasipa pa je okolina kamina izrazito tamna.
Jutarnji zraci koji bacaju duge senke - bilo mi je interesantno kako je to izgledalo na ovoj stolici od pletenog pruća. Svaki prut se posebno presijavao i bacao senku, a dodatno je presijavanje i senčenje dao njihov način upletanja...
Sunčevi zraci sa zapada se probijaju kroz lišće trešnje i prozorsko staklo. Uvek imaju neku toplinu kada se razliju na brodskom podu.
Novu boju (crvenkastu) dalo je prelamanje jutarnjih sunčevih zraka kroz ovu vazu sa ružom i ispunjenu vodom. I senka u pozadini ima kao oreol svetlosti, upravo zbog tog prelamanja.
Kad čovek pokuša da slikom prenese igru svetlosti sigurno ostaje nedorečen. I pored najboljih fotoaparata posmatrač mora upotrebiti svoju maštu ne bi li bar delimično dočarao sebi ono što je fotografu dočarala priroda.
