Neverovatno je da grad u kome živim već nekih 7 godina i dalje zna da me iznenadi. Svesna sam da je to najvećim delom do moje navike (a možda navike i svih nas) da, usled svakodnevne rutine, nenamerno ignorišemo sve što je nepromenjeno. Primetimo tek krajičkom oka ako nešto nije ''na mestu'', ako ispada iz šablona ili ako nas usporava u svakodnevnoj jurnjavi.
Jedan od ''skrivenih'' spomen-obeležja u Novom Sadu, pored kojih redovno prolazimo, i tako izgubimo iz vida, jeste i hačkar na bulevaru Mihajla Pupina, podignut na mestu gde je nekad bila jermenska crkva.
7.decembra 1988.godine sever Jermenije pogodio je snažan zemljotres jačine X (deset) po Merkalijevoj skali. Zemljotres je doneo ogromna razaranja i čak oko 25.000 ljudskih žrtava. Pomoć jermenskom narodu je počela da pristiže iz velikog broja zemalja, među njima i iz tadašnje Jugoslavije. Međutim, usled niza nesrećnih okolnosti (vremenskih uslova i loše komunikacije sa kontrolom leta) desile su se i dve nesreće avionima koji su prevozili dobrovoljce i pomoć Jermeniji. Jedan od tih aviona bio je iz Jugoslavije i u toj nesreći poginulo je svih 7 članova posade.
Tu odmah pored pothodnika, iza autobuskog stajališta, na mestu gde je nekad bila jermenska crkva, društvo jermensko-srpskog prijateljstva podiglo je hačkar u znak sećanja na poginule vazduhoplovce. Hačkar se sastoji iz ploče sa ugraviranim raspećem koja je okrenuta ka istoku i druge koja sadrži imena poginulih vazduhoplovaca i koja je okrenuta ka zapadu.
Kasnije sam saznala da je jedan od pilota, Milisav Petrović, moj dalji rođak iz Raške.
