Do pre neki dan trajala je najjača košava koju znam od kad sam u Novom Sadu, a koja je učinila da tih dana kažem: "Ne, definitivno ne mogu u šetnju po ovom vremenu". Osim toga, ništa me ne sprečava da odem da prošetam bar sat vremena u toku dana: sneg, kiša, vrućina....sve to izgleda kao ne tako veliki problem u poređenju sa sedenjem u kući. Tako i ovaj februarski kišni dan nije bio nikakav izgovor da ne obiđem krug Sunčanim kejom.
Prvo se moralo pomeriti iz ovog položaja:
Nisu svi uspeli u tome, što se dalo videti po pustom keju:
Ali bar je za šetnju i fotografisanje bilo idealno, kako na keju tako i u Dunavskom parku:
Posle takve šetnje kafica više prija:
Prvo se moralo pomeriti iz ovog položaja:
Nisu svi uspeli u tome, što se dalo videti po pustom keju:
Ali bar je za šetnju i fotografisanje bilo idealno, kako na keju tako i u Dunavskom parku:
Posle takve šetnje kafica više prija:
Mmmm, kafica :)
ReplyDeleteAham u Greenetu :) jeste legla dobro :)
Delete