Ta-daa!

Daaavno započeta ešarpa (šal) je završena!

Prema veličini bi se reklo da sam se propisno namučila ALI sa mojom proverenom metodom odugovlačenja ništa nije teško :) Pošto prvi put radim sa ovako tankim moherom izabrala sam laganu šemu čisto da ne bih sebi zagorčala život paranjem mohera.

Na ivicama sam na kraju dodala crocheted shells:

 A kada na nekim fotografijama ne pomaže ni photoshop (ili GIMP, ako koristite Linux) onda se lepo latite crtačke table :)))

 Za kraj, iako nema nikakve veze sa prethodnom temom ima veze sa večerašnjim nastupom Laibach-a na trgu u Novom Sadu, uživajte:

Laibach - B mashina

There and back again

Završismo putešestvije po Nišu i okolini i vreme je da se polako vratimo u home sweet home. Iako nas vreme nije baš najbolje služilo, iskoristismo lepo za obilaske. Nakon svega mogu reći da mi je Niš veoma interesantan grad, možda nepravedno u senci drugih gradova, ali ipak vrlo živ i na korak od mnogih prirodnih lepota. Začudilo me je (mada i ne, kad bolje razmislim) da je cena voća, povrća i garderobe mnogo povoljnija nego u Raški, na primer. I ovo nije trebao da bude uvod za moje hvalisanje novokupljenim patikama od 800 dinara, ali ću ih svakako pomenuti ;)

Da predizborne kampanje (otkud sad ovo?) znaju da budu vrlo korisne, uverili smo se i juče popodne. Oterani predizbornim teatralisanjem i bukom, dođosmo do keja na Nišavi. I sad osećam neku vrstu zahvalnosti za takav pogled prošaran senkama koje je izazvao zalazak sunca, i tamnim olujnim nebom kao neodoljivom pozadinom za slikanje akvarela. Naravno moj fotoaparat ne može da prenese ovu sliku (niti moje oduševljenje:)) ali uzdam se u vašu maštu i živopisnu projekciju ovoga što vidite.

A malo dalje niz Nišavu, kralj bluza, Šapke (Šaban Bajramović)...

Za kraj, demonstriraćemo šta nova sredina, boravak u prirodi i nezaposlenost mogu da urade od jednog ekonomiste:

A priča je zapravo jednostavna - kada ste se zadnji put peli po drveću? Ja kad sam imala duplo manje godina (aproksimativno:)) i duplo manje kila :) Obožavala sam da se verem kao majmunče po granama, a kućica na drvetu mi je bila san snova :) i sad sebe uhvatim kako odmeravam kako bi se "na ovo drvo moglo popeti"....i eto kako je fotografija nastala :) drvo je bilo savršeno za penjanje (lak prilaz, čvrste grane), brz pogled okolo da nema neko da me vidi i hop već sam gore kao da nikad nisam ni silazila sa drveta (samo se smejte, ovo u Srbiji zovemo VIŠI životni standard :))

Sve u svemu, za ovih mesec dana šetala sam na svežem vazduhu u prirodi, živela u gradu u kom do sad nisam uopšte bila, bila kod roditelja u rodnom kraju, malo se vratila i u detinjstvo veranjem po drveću....ja zadovoljna :) a sad pravac NS :)

Dan planete Zemlje

Trenutno ne mogu da smislim bolji način za proslavu Dana planete Zemlje od šetnje u prirodi i uživanju u njenim lepotama. Naša šetnja je bila do Soko Banje...i nazad u Niš :)
Bovansko jezero je bilo prva tačka, da se stane, doručkuje, uživa u pogledu i (ko želi) prati takmičenje u pecanju (o kojem znam koliko i o prosečnom broju zrna peska potrebnom za pravljenje jednog peščanog sata) :)

Opa, izgleda da ovo fotografisanje nije moglo bez Fieste ;))
Ukratko, u Soko Banji smo baš "iskulirali". Ovo je (H)amam (ili kako se već kaže), koji je u samom centru ovog gradića.

Ali se u centru nismo mnogo zadržavali nego pravac Soko Grad. Beše to jedna ni malo naivna šetnja uz reku Moravicu, po šumama (i gorama), ali više nego prijatna svima koji najveći deo godine provode na gradskom asfaltu. (Obaveštenje: drvo na slici ispod nije oboreno od strane osobe koja se fotografisala, iako možda tako izgleda.)

I na kraju dođosmo do tog Soko Grada. Ništa nepristupačnije nisam videla-verovatno je tad pojam "gradski život" imao potpuno drugi smisao.

Sve u svemu, bilo je lakše popeti se....slike sa spuštanja neću objavljivati :))

Im Süden

Eto da obiđem i "južnu prugu".... davno nisam bila u ovim brdovitim krajevima. Prva polovina meseca nam prođe u obilasku Niša, okoline Niša i Raške. Moram da priznam da mi se sama pozicija Niša jako dopada: prilično brzo se stiže od Novog Sada (nekih 3,5 do 4h), a opet i Grčka i Bugarska su "odmah tu" :) Jedina mana je ogromna putarina (skoro 1000 din)! Ali JKP Put se i za to pobrinuo-uključivanjem na bilo koji magistralni put (u našem slučaju, put Prokljuplje / Brus / Jošanička Banja / Raška) osećaj gneva i revolta nam je zamenjen osećajem zahvalnosti što bar negde u Srbiji postoji (kakav god da je i koliko god da košta) autoput! Tako se te stvari rade...Zato smo put Niš-Raška proputovali za skoro isto vreme kao i Novi Sad/Niš.

Ipak, samim putovanjem ka Raški sam bila oduševljena! Ovo mi je bio prvi put da tuda putujem i predeo mi se stvarno svideo: prolazi se kroz blago zatalasane visoravni ukrašene ucvetalim voćnjacima, kroz strme vijugave predele gde više izgleda da je još jesen ili kraj zime nego proleće, a sobzirom da nismo sreli ukupno 10 vozila osećala sam se kao da je celo to prostranstvo naše :)....jednostavno smo uživali u putovanju! I nova Fiestica se pokazala odlično u vožnji, a i njena crvena boja se baš uklopila u krajolik ;) Na žalost ništa od toga svega nisam fotografisala pa ćete morati da mi verujete na reč :)....a, da, jedino je vozač zadobio pažnju fotografa ;)

Do sledećeg odlaska u Internet kafe ( ili dok ne štrbnem malo Interneta od komšije:)) cvetni pozdravi iz Raške!

Wacom table

Rađeni na Wacom tabli, u programu My Paint (koji je i više nego dovoljan za mene) pod Linux operativnim sistemom, ovi radovi su nastali tokom prvih meseci ove 2012. Jedna sam od onih koja svoje hobije neguje prilično neredovno ali ipak ne odustaje od njih :)

Slika jeseni je po ogledu na fotografiju koju je uradila moja prijateljica :)  

Beše to jedan lazy day :)




















"Javana, Darovateljka Plodova, ona voli sve biljke što rastu na svetu, i sve njihove bezbrojne oblike obuhvata svojim umom, od drveća nalik na drvene kule u šumama, do mahovine po kamenju ili sitnog i skrivenog bilja u zemlji" (Dž. R. R. Tolkin, Silmarilion)

Započeti radovi

Pošto sam jedna od onih pletilja koja paralelno plete više stvari odjednom, redovno mi je haos od tih započetih a "nikako da sednem i završim ih" radova. Ali eto, proleće mi je, osim polenske kijavice, donelo i maniju slaganja i preslaganja stvari u kući. Započeti projekti su našli svoje mesto u bež plastičnoj korpi.

Možda i nije baš nešto posebno, ali sam se ipak tri dana oduševljavala ovim jednostavnim rešenjem-sve što trenutno radim mi je na jednom mestu i ne pravi mi haos u kući a opet mi je tik uz kauč gde najčešće sedim. Sad mogu da uzmem kad i koji rad hoću pa ćemo videti da li će to ubrzati moje pletenje :)
Kad smo već kod započetih radova, ovaj, za sada moj najdraži, je u procesu izrade:

 Da sam ipak karakter i (kahm) strpljiva dokaz je i poklon od mojih dragih pletilja.

Ima čak 2 dana kako je stiglo a ja još uvek nisam započela nikakav rad (iako sad nikako ne mogu da se setim razloga zašto ne :)) a šta se sprema? Ta-daaaa, ova haljinica :)

Kako im odoleti :)

A ako još neko želi da (kao ja) napravi invaziju majušnih oktopoda u stanu....pa, neću mu ništa reći, ali ću mu dati link ;)