Plesti il' ne plesti...?

Nezavisno od trenda, koji ide u pravcu vraćanja ovom nekad neizbežnom zanatu a danas jednom od veoma ženstvenih i kreativnih hobija, rekla bih nekoliko mojih razloga zašto plesti ili ne plesti.

1) Ako pletete za sebe: UVEK se isplati! Doslovno i ne samo u finansijskom smislu! Koju god vunicu da sam kupila (od skupih do jeftinih), odevni predmet koji ispletem mi "izađe" povoljnije nego da sam kupovala tako nešto (istog ili čak slabijeg kvaliteta) u prodavnici. O poređenu daljeg ponašanja ručno pletenih i kupovnih stvari ne bih ni govorila: ta jednogodišnja garderoba, jer nam toliko traje, nije ni prići ni jednom ručnom radu.

2) Ako pletete za poklon: zavisi koliko ste dobro procenili želje onog kome poklanjate. Ako je taj uslov zadovoljen onda će ta osoba dobiti najlepši poklon: vaše vreme i rad upleteno u kreativni poklon dragoj osobi. Ujedno i vi ćete biti prezadovoljni da vidite da neko nosi vaših ruku delo.

3) Ako pletete za prodaju - iz svog ali i iskustva drugih, pletenje se ne isplati! Cene su takve da možda možeš da otplatiš materijal ali rad nikad! Osim tokom onih nesrećnih '90-ih, lično sam uvek plela iz hobija: kad hoću, koliko hoću i kome hoću.

Ovo su bile neke tri smernice, jer koliko znam, to su prva tri pitanja koja mi većina ljudi postavi kad im pomenem pletenje.

Oni koji nisu odustali od pletenja na osnovu ove tri stavke, možda požele da saznaju nešto o "sitnijim" razlozima nas pletača da negujemo ovaj hobi:

1) Čekanje u redovima - opet govorim iz svog ugla, jer bih poludela da ne ponesem knjigu ili pletivo da mi se nađe tokom neizbežnih birokratskih smaranja. Naravno, improvizacija gde i kad plesti je apsolutno svakom data na slobodu:

2) Smiruje - sam rad nas smiruje a ovaj sa prstima/rukama naročito. Što je jedan i do razloga koji navodi ova blogerka : "a šta biste drugo radili sa rukama - igrali Angry Birds?".

3) Kvalitet. E sad ovo je zaista široka tema, naročito što smo sa godinama svedoci opšteg pada kvaliteta na svim poljima. Elizabeth L. Cline stavlja čak paralelu između "brze hrane" i "brzog oblačenja", misleći na lakoću sa kojom kupujemo nove, nekvalitetne stvari, i ne zamaramo se njihovim kvalitetom jer ih isto tako lako menjamo. Kao pletilja, osecam se superiorinije kad znam da je bar ovaj korak, u procesu izrade nekog odevnog predmeta, u mojim rukama!

5) Društveni karakter pletenja - ne baš u stilu prela okupljenog oko ognjišta, ali nešto slično :) Šalim se! Ali da, internet era je prikazala ovaj zanat / hobi na malo drugačiji način! Osim sve češćih, lokalnih okupljanja, u svetu je trend i virtuelno okupljanje na najvećem pletačkom sajtu Ravelry o kom sam već pričala. Divna prilika za razmenu iskustava, patterna, razgledanje tuđih radova ali i neobavezne priče i druženja. Tu su naravno i godišnja okupljanja kada se plete u javnosti, o čemu sam takođe pričala.

6) HomeStudyEconomy - da li je to ono što se zvalo Domaćinstvo kod nas (mene je to u školi zaobišlo pa ne znam tačno)? Kako bilo, sledeći video je objašnjenje tog pojma. Iako je malo naivno i za današnje vreme smešno urađeno, pre nego što se nasmejete razmislite koliko od ovih stvari nove generacije devojaka (ali i muškaraca) umeju da urade. Ako izumemo tadašnje gledanje na žene i njihovu (jedinu) ulogu u društvu da se udaju i brinu o porodici, druga ideja je mnogo postojanija i odnosi se na sve nas: osim doprinosa sebi i sopstvenoj porodici, ovakve veštine su i društveno odgovorne i nose neki stepen nezavisnosti u smislu da ne moramo sve što poželimo tražiti od drugog i prema tome platiti.

7) I za kraj, gledište nekog sa Pintersta-a:

Naravno razloga je mnogo više, i ja redovno otkrivam neke nove. Svakako, ako vas privlači pletenje, pravo je vreme da počnete da učite bilo preko Interneta, od drugih žena ili na ovakvim kursevima pletenja. Sopstvene ideje i kreacije nam ulepšavaju život.