Znate osećaj kad ostavite neki odevni predmet sa strane, nađete ga ponovo nakon dužeg vremena i oduševite se kao kada ste ga prvi put kupili?
E pa zamislite da ste na taj predmet skroz zaboravili i da ga je vaša mama pronašla i uredno složila. Sad zamislite da to uopšte nije odevni predmet nego crteži iz nekih trenutaka u prošlosti koji za vas imaju veću vrednost nego da ste sve te trenutke uredno fotografisali. E to je riznica i na to sam naišla tokom prošlonedeljne posete mami i tati!
Nije hronološki sređeno ali se odlično sećam koji sam radila u osnovnoj, srednjoj a koji tokom studiranja...ovde su samo prva četiri iz osnovne škole, 6. ili 7. razred :
U srednjoš školi sam crtala uglavnom neke odevne kombinacije i portrete. Sveske i sveske su potrošene na to:
A onda je došao red na studiranje i trebalo je učiti. Teže sam nalazila prostor za crtanje a još teže one koji će mi pozirati. Uglavno sam u nekim pauzicama znala da skiciram neki portret ali i to je trebalo improvizovati. Najbliži mi je bio brat, a i znao je da nepomično uči dug vremenski period. (Ujedno ovde vidite preteču photoshopa)
zatim ja:
neki vrlo mirni profesori:
A kad ništa od toga ne mogu, onda nasumični likovi iz glave ili okruženja:
Kad sam rekla da me ovi crteži bolje vrate u period iz kog potiču nego fotografija, imala sam ovaj crtež na pameti:
To je godina kada smo moj brat i ja došli u Novi Sad. Kišan i jako dosadan dan a naš jedini pogled napolje je bio prozorčić na krovu...na Hilandarsku ulicu br. 1 :)
Deo radova sam izgubila a deo je "zarobljen" u knjigama i sveskama iz kojih sam učila (da, ja sam jedna od onih koji sami rade svoje ilustracije a naročito za jednolične udžbenike iz ekonomije), ali se uvek obradujem kada na neki novi/stari crtež naiđem.
E pa zamislite da ste na taj predmet skroz zaboravili i da ga je vaša mama pronašla i uredno složila. Sad zamislite da to uopšte nije odevni predmet nego crteži iz nekih trenutaka u prošlosti koji za vas imaju veću vrednost nego da ste sve te trenutke uredno fotografisali. E to je riznica i na to sam naišla tokom prošlonedeljne posete mami i tati!
Nije hronološki sređeno ali se odlično sećam koji sam radila u osnovnoj, srednjoj a koji tokom studiranja...ovde su samo prva četiri iz osnovne škole, 6. ili 7. razred :
U srednjoš školi sam crtala uglavnom neke odevne kombinacije i portrete. Sveske i sveske su potrošene na to:
A onda je došao red na studiranje i trebalo je učiti. Teže sam nalazila prostor za crtanje a još teže one koji će mi pozirati. Uglavno sam u nekim pauzicama znala da skiciram neki portret ali i to je trebalo improvizovati. Najbliži mi je bio brat, a i znao je da nepomično uči dug vremenski period. (Ujedno ovde vidite preteču photoshopa)
zatim ja:
neki vrlo mirni profesori:
A kad ništa od toga ne mogu, onda nasumični likovi iz glave ili okruženja:
Kad sam rekla da me ovi crteži bolje vrate u period iz kog potiču nego fotografija, imala sam ovaj crtež na pameti:
Deo radova sam izgubila a deo je "zarobljen" u knjigama i sveskama iz kojih sam učila (da, ja sam jedna od onih koji sami rade svoje ilustracije a naročito za jednolične udžbenike iz ekonomije), ali se uvek obradujem kada na neki novi/stari crtež naiđem.
No comments:
Post a Comment