Odraz neba...

Kindergarten

...je ono što sam ja napravila od svog stana.

Sa namerom pođoh u kineski TC. Imala sam otprilike u glavi šta mi treba - lepljivi papiri sa unapred oslikanim motivima. Stvarno ima svega i to uglavnom kičastog! Ali, razmiljala sam, čak i od najkičastijih "sastojaka" neki umetnik može napraviti sliku prijatnu ljudskom oku! Umetnik može, ekonomista...ne baš :)

Svakako, krijem se iza labavog objašnjenja da sam, konkretno na zidu iznad šanka, morala da prekrijem fleke od jela. Kad je nešto funkcionalno pitanje lepote i nije od tolikog značaja  :)

A dnevna soba je dobila crvene cvetiće:

Originalni motiv je bio drugačiji pa sam morala da iseckam delove koji mi se sviđaju. Moram da priznam da se boja savršeno uklopila, a i ova moja dijagonalna boja sad već ima nekog smisla :)

Dobro, nije ovo ispalo tako loše kao što sam predstavila :) ko se reši da proba, da ga uputim: osećaj mi je bio vrlo sličan onome kada su mi tata i mama daaavno dozvolili da crtam po zidovima stana (bilo je to neposredno pred krečenje, da se razumemo :)) prvo sam počela oprezno, a onda ludačkom brzinom počela da lepim jedno za drugim, pa kako bude :))

Mu - saka :)

Nije kinesko jelo - obična, na moj način, smućkana musaka :) Skorije sam nešto eksperimentisala, većini se svidelo, većina je i preživela degustaciju, znači da mogu da objavim recept :)


Skuvati oko 300g prosa. Paralelno u drugoj šerpi, na ulju (ili masti) izdinstati naseckani beli deo praziluka, sitno seckanu šargarepu i 300g junećeg mlevenog mesa. Pozačiniti po želji.

Kada proso stigne (otprilike se kuva oko 20-ak min) sipati ga u posudu zajedno sa izdinstanim filom - sve izmešati. U to dodati malo (ja sam dodala vezu) naseckane blitve i 2 kriške izmrvljenog  sira (oko 200-300g). Sve promešati, začiniti i sipati u tepsiju.

Izmutiti 4 jajeta i u njih dodati vode (oko 100 - 200ml) i time preliti smesu u tepsiji.

Peći oko 30min na 200 stepeni.

Trebalo bi da se dobije nešto ovako:

Meni lično je u ovom receptu meso višak, ali na zahtev drugih ukućana sam dodala. Ovde mi je glavni proso kojim sam oduševljena! Verovatno je mnogima poznat ali je za mene tek skorije otkriće. Mnogo mi je ukusniji nego pirinač, a rekla bih i zdraviji (i da nije postaće, ako dovoljno dugo to ponavljam sebi:)).

Ostadoh dužna...

...borduru. I neću jedno vreme više pisati o ovom šalu, obećavam :)) mislim da je "pustio" boju na moj blog - vidim samo nijanse žute i narandžaste! Nego:

Istina, ima stvari koje bih drugačije uradila kad bih ponovo počela, ali izbor boja taman skreće pažnju sa tih propusta :)

Nikad kraja

A činilo se kad sam počela "brzo ću ja ovo". Mada, samo pletenje i nije toliko dugo trajalo, ali kad sam počela da uvlačim končiće, pa sad još i odluka da radim borduru...stvarno nikad kraja ovom šalu. Zato sam, za slučaj da moja želja za kitnjastim i čipkastim šarama upropasti ovaj početni rad, fino fotografisala kako bih imala dokaz da sam bar u jednom trenutku ovog pletačkog doživljaja pogodila pravu meru lepog i eksperimentalnog.

A ove tople boje će odlično da greju kad krenu hladni dani :)

Pčele radilice

Moj Sunshawl je gotov! Ostalo je još da razmislim da li da uradim borduru ili da ga ostavim ovako piramidalnog...on naravno, strpljivo stoji i čeka da se odlučim:

Jeste li nekada razmišljali kako konačan rad prikupu (zasluženo ali ipak...) previše pažnje, a pčele radilice, koje su učestvovale u njegovoj izradi, budu nepravedno zapostavljene? Eto recimo, igle sa kojima sam plela ovaj šal, a koje sam dobila na poklon, su jedne od najboljih koje imam...tačnije jedne od najboljih u čitavoj pletačkoj istoriji moje familije! :) pravo je zadovoljstvo bilo raditi sa njima a one su, same za sebe, sa tanušnim zvukom koji proizvode u toku pletenja, doprinele izgledu konačnog rada.

Nije to sve što se tiče ovih sitnih užitaka. Takođe, obožavam da strpam što više prstenčića na ruke i onda počnem da pletem - i sigurna sam da me slika nakinđurenih ruku koje pletu motiviše da brže i sa uživanjem to radim!

A šta sa preteklim končićima od uvlačenja?

Ne, nisam počela da kao mačka izbacujem kuglice (u ovom slučaju) vunice :) samo sam htela da i njih pomenem, jer su interesantan, šareni nusprodukt onog "pauna" sa početka teksta :)

Ima tu još elemenata koji daju svoj, retko kome, primetan doprinos - sunčan dan u prirodi, čaj ili kafa, pa i razgovor u društvu (nezamenljiv i pored toga što zbog paralelnog pletenja i pričanja nekad oparam i po 2-3 reda :))))

Razmišljanje o malim učesnicima u izradi konačne slike nečega, neće umanjiti lepotu iste, samo će učiniti da je bolje shvatimo...

Izlazak petkom uveče

Odmah da kažem, nije bilo nikakvih žurki, ludovanja po gradu do kasnih sati, i slično...beše to provod malo više u stilu nekog bračnog para sa početka 20-og veka: dva langoša i dva piva! Bez obzira na to, ovo je bio pravi užitak za nepca i preporučujem svakom :)

Za langoš sam saznala tek pre 3 dana i detaljnije o njemu imate, naravno, na vikipediji :) ali ukratko, kako su meni objasnili i kako sam ja to shvatila: to su malo tanje, razvučene mekike sa raznoraznim premazima preko (ja sam uzela pavlaku, beli luk i trapist). Ništa jednostavnije a opet nov ukus!

Mesto gde smo jeli je takođe bilo vrlo interesantno

valjda da bismo se zabavili razgledanjem dok ne stigne langoš :)

Jeste li prepoznali 3S shawl sa početka mog bloga? :)
Inače stvarno se nadam nekom napretku u komunikaciji putem Interneta, u smislu da ćemo u buduće moći da pošaljemo mirise, ukuse ili čak teleportujemo komadiće hrane (al' bi tu nastao haos:))) onda bi se i drugi uverili u sve ovo što pričam :) Do tad jedini način za beam up je u Irish Pub-u:

Uživajte u vikendu!!