Odustala sam da čekam nekišno vreme da bih prošetala. Kišobran, torbicu i muža za ruku i pravac van, na ulice!
Pre dva dana je ta akcija trajala svega 20min jer su nas ovi prilično sablasni oblaci oterali:
Od trenutka kad sam ih primetila i slikala do početka kiše prošlo je ravno 5min! Stvarno čudno vreme. Šetnja se pretvorila u trčanje kući i sledeća odložena za sutradan.
Juče je vreme mnogo više obećavalo, čak 30min šetanja bez kapi kiše!
Pa zaista, kiša se uzdrži tek da nas izmami malo napolje, a onda opet.
...barem onima koji su bezbedno sakriveni od kiše.
Kasnije smo shvatili da je oblak bio TAČNO iznad nas i da je okolina bila pošteđena ovog pljuska.
Na putu kući smo videli jednog pozirajućeg psa:
Inače ova cakana njuška stalno kad prođemo sedi...na klupi. Izgleda da je klupa specijalno za njega :)
Pre dva dana je ta akcija trajala svega 20min jer su nas ovi prilično sablasni oblaci oterali:
Juče je vreme mnogo više obećavalo, čak 30min šetanja bez kapi kiše!
Ipak, prazne, mokre ulice sa nekom prolećnom svežinom prijaju šetačima nenaviknutim na ovaj prizor...
Kasnije smo shvatili da je oblak bio TAČNO iznad nas i da je okolina bila pošteđena ovog pljuska.
Na putu kući smo videli jednog pozirajućeg psa:
Inače ova cakana njuška stalno kad prođemo sedi...na klupi. Izgleda da je klupa specijalno za njega :)
No comments:
Post a Comment