Kada sam prvi put došla na ideju da izbacim (kako bi rekao Rambo Amadeus) "radioaktivni izvor" iz kuće, iliti TV, nisam mnogo razmišljala kako bih to vreme nesedenja pred TV-om popunila. Sećam se da me je jedna koleginica pitala: "Ako ne gledaš TV znači da samo učiš?". Bila sam prilično zamišljena nad ovim pitanjem. Tačnije bila sam zamišljena nad njenom podelom vremena:
Ne, naravno da nisam razmišljala kako bih popunila to vreme rezervisano za gledanje "specijalno za nas, veliku narodnu masu, odabranih" televizijskih programa. Zašto bih kad mogu sve drugo da radim umesto toga!
Elem, priča ne ide pravcu odjavljivanja od radio-TV pretplate (iako sam to već uradila). Ide u sledećem pravcu: to odbacivanje TV-a me je u to vreme, između ostalog, okrenulo čitanju stripova. Konkretno Dilan Doga. Brat i ja smo redovno kod "polovnjaka" za jako male pare kupovali svaki novi/stari broj koji bi izašao. Pravo otkriće! Naročito zato što su to bila stara izdanja, stari Tiziano Sclavi koji je udahnuo život Dilan Dogu.
Jednu priču izdvajam: Uspomene nevidljivog. Izvol'te link. Ka celom stripu, da! Zašto ova priča? Zašto u svetu gde gledamo lepe, markantne ljude, predodređene ili odabrane da se u njih gleda i da budu uzor i vodilja svima nama, zavoleti toliko priču o nekom nebitnom i nevidljivom? Upravo zato! Jer ti ljudi postoje! Čudno zvuči, ali i ne!
Preko 7 milijardi ljudi. Treba se izdvojiti u toj košnici i prema tome postojati. Po ovozemaljskim merilima postojiš sa pojavom svog imena na TV-u, svoje slike na nekoj popularnoj fb stranici; podrazumeva se da radiš i da tvoj rad vredi ako neko (opet, medijski) bitan pročita tvoje ime ili ga napiše na (po mogućstvu kvalitetnijem) papiru....ili ako dobijes taj papir koji smatramo kvalitetnim (novac). Pričaju o vama u negativnom kontekstu? Odlično! Eto dokaza da vredite! Eto i dokaza da postojite!
Ipak...
«Uvek sam verovao da čovek može živeti samo ako neko drugi veruje u njega.»
Ne možete sebi dovoljno ponoviti ovu rečenicu, koja je ujedno i poruka ovog stripa. A ne možete ni mnogo vremena potrošiti za nabrajanje svih onih koji veruju u vas. I ne treba, i jedan je dovoljan ako zaista veruje!
'The one person who he thought didn't matter at all was the one person who mattered the most.'
- na učenje, na koje se u to vreme uglavnom gledalo kao na obavezu
- i na gledanje TV-a, što je verovatno predstavljalo sve ostalo, ili ŽIVOT.
Ne, naravno da nisam razmišljala kako bih popunila to vreme rezervisano za gledanje "specijalno za nas, veliku narodnu masu, odabranih" televizijskih programa. Zašto bih kad mogu sve drugo da radim umesto toga!
Elem, priča ne ide pravcu odjavljivanja od radio-TV pretplate (iako sam to već uradila). Ide u sledećem pravcu: to odbacivanje TV-a me je u to vreme, između ostalog, okrenulo čitanju stripova. Konkretno Dilan Doga. Brat i ja smo redovno kod "polovnjaka" za jako male pare kupovali svaki novi/stari broj koji bi izašao. Pravo otkriće! Naročito zato što su to bila stara izdanja, stari Tiziano Sclavi koji je udahnuo život Dilan Dogu.
Jednu priču izdvajam: Uspomene nevidljivog. Izvol'te link. Ka celom stripu, da! Zašto ova priča? Zašto u svetu gde gledamo lepe, markantne ljude, predodređene ili odabrane da se u njih gleda i da budu uzor i vodilja svima nama, zavoleti toliko priču o nekom nebitnom i nevidljivom? Upravo zato! Jer ti ljudi postoje! Čudno zvuči, ali i ne!
Preko 7 milijardi ljudi. Treba se izdvojiti u toj košnici i prema tome postojati. Po ovozemaljskim merilima postojiš sa pojavom svog imena na TV-u, svoje slike na nekoj popularnoj fb stranici; podrazumeva se da radiš i da tvoj rad vredi ako neko (opet, medijski) bitan pročita tvoje ime ili ga napiše na (po mogućstvu kvalitetnijem) papiru....ili ako dobijes taj papir koji smatramo kvalitetnim (novac). Pričaju o vama u negativnom kontekstu? Odlično! Eto dokaza da vredite! Eto i dokaza da postojite!
Ipak...
«Uvek sam verovao da čovek može živeti samo ako neko drugi veruje u njega.»
Ne možete sebi dovoljno ponoviti ovu rečenicu, koja je ujedno i poruka ovog stripa. A ne možete ni mnogo vremena potrošiti za nabrajanje svih onih koji veruju u vas. I ne treba, i jedan je dovoljan ako zaista veruje!
'The one person who he thought didn't matter at all was the one person who mattered the most.'
Bravo Megice, bravo!
ReplyDeleteeto kako kisni dan natera ljude da se zamisle :)
DeleteOdlicna tema za post..hm, bas sam se sada i ja zamislila. Ni ja nesto ne gledam tv sem kad mi nije dobro pa lezim...ali svakako se slazem da nam to oduzima, bukvalno oduzima vreme za neke pametnije stvari i ljude
ReplyDeletenisam ja skroz iskljuciva prema svemu sto se prikazuje na tv-u, ali sam protiv trenda koji primecujem da ta televizija prati - a to je udovoljavanje nekim losim ljudskim osobinama, tako otprilike :)
DeleteBravo! Odlican tekst!
ReplyDeletehvala, cekam i tvoje postove sa nestrpljenjem :)
Delete