Ono šta i kako slikam (crtam) ne nalazim uvek lepim, ali nalazim neophodnim. Tako sam cele jedne godine u srednjoj školi bila opsednuta crtanjem portreta - bilo je zaista lica koja sam morala da naslikam, da li zbog nosa, očiju, bora (mislim da još u slikarstvu nalaze odbojnim ljudsku borbu sa borama)...kasnije je došla na red moda - nekih dobrih 1,5 godina, stim što sam te radove mnogo urednije čuvala. Posle toga sam imala period "buntovničkog" crtanja/slikanja, i slikala sam samo kad sam ljuta (ironično je koliko je produkt takvog mog stanja izazivao komentare tipa "lepo, cakano, veselo..."). I na kraju, početku i u sredini uvek sam znala da "provučem" koji pejzaž, u najvećem broju rađen akvarel tehnikom. Ništa mi nije veći izazov od toga! Oslikati prirodu vodom! Ukrotiti je na papiru i dobiti efekat oblaka, vode koja se talasa....slikati vodu vodom...to mi je uvek bilo magično!
Fakultet je prošao isključivo u crtanju i crtkanju, tu i tamo neki portret, mrtva priroda i (ponajviše) stripsko crtanje (po ugledu na Dylan Dog-a, Džeremaja...). Uglavnom to je to. Sad slikam/crtam zbog (nekad, u celom radu, samo par) linija i poteza kojima budem više nego zadovljna i u kojima prepoznam rezultat nekog davnog vežbanja i delić nekog uspešnijeg rada...ovde sam recimo slikala samo zbog desne strane lica Poirota:
Battlestar Galactica - Starbuck remembers
konkretnije onog dela od 1:09 :))
Hvala na pažnji i prijatan dan.
No comments:
Post a Comment