Inspiracija

Kad inspiracija naiđe, iskoristi je.

Nakon ovih daaavnih (od pre 2-3godine) eksperimenata:

Juče je nastao i ovaj:

FotoseŠn ili šta ako greškom ispletete šatorsko krilo

Da sam pratila proceduru i da sam lepo pre svakog početka isplela kvadratić 10cm x 10cm, izbrojala koliko ima petlji i taj gauge uporedila sa onim iz originalne mustre, ne bi došlo do ovoga!

Konačna bluza bi trebala da izgleda ovako

Umesto toga, izgleda ovako:

Šta raditi? Najlakše mi je bilo oparati pa ponovo...ali treba dati nekad priliku i slučajnim eksperimentima. Dakle počnimo: 

• ako probam da je skroz zabacim pozadi, izgledaće lepo napred a i ja ću držati kičmu pravilno sve vreme dok je nosim:

Takođe u "leđni" deo možete stavljati namirnice koje kupite na pijaci. Hmm...možda ipak ne.

• Promenimo ugao gledanja - najbolje upside down:
  

Mnogo bolje, moram priznati.

• Uvedimo promenljivu t (kao Tračica:)))

Ovo postaje zabavno! A ako malo, pomoću tračice, suzim okovratnik:

Još malo...

 Još samo malo...

 Previše!

Ništa od paranja! Ova bluza je nosivija nego 90% garderobe u mom ormaru! A ako zatreba može da zameni i neko omanje ćebence :)

Back to reality

Nakon, prethodno opisanih, putešestvija vreme je vratiti se i svakodnevnim obavezama/uživanjima. Neću odmah da pričam o kuvanju, mešenju 'leba i slične nevidljive (a koji oduzimaju dosta vremena) poslove. Pričaću o pletenju....davno nisam.

Dakle nakon opet započetog i nezavršenog ovog projekta:

Čvrsto/čvršće sam rešila da neću da gomilam ove do pola započete pletene stvari. Čak sam dok sam ovu rukavicu plela, uredno zapisivala šemu! Ovo "čak" bi trebalo biti zamenjeno sa "srećom" jer nemam pojma kako bih se sada setila koliko petlji se nameće, kad se koja boja smenjuje, koliko brašna i šećera dodati....

Dok rukavice još stoje neispletene, ja sam samouvereno počela negde u martu sa ovom bluzicom:

Kažem samouvereno jer sam očekivala da ću je već krajem marta nositi, a evo ga i jun (skoro) a ja tek borduru isplela.

Eto, to ne bi bilo to. NOVI projekat je u toku i čini mi se da on ima najviše šansi da bude završen u ISTOM godišnjem dobu u kojem ga i pletem....i iste godine :) Predstavljam vam Sophiu:

Pletem je od Barkinog pamuka Bobita (rođendanski poklon mojih NS needles pletilja :))) još iz 2012.

Dugo sam se premišljala šta ću od ovoga da pletem. Prva ideja je bila neka pamučna haljinica, pa heklana tunika, pa majčica sa bolerom pa...na kraju je na ovo pao konačni izbor.

Na skali piše da sam 80% već isplela pa kontam da će već danas sutra biti skroz gotovo - jedva čekam!!

Povratak

Kasnim prilično sa pisanjem o obilasku Nemačke, ali zaista je teško kucati sa obe ruke i boriti se sa polenskom kijavicom. (Proleće u Srbiji se izgleda uzdržalo dok se ja ne vratim kako ne bi slučajno jedne godine izostala moja cvetna alergija.)

Međutim ništa lakše nije bilo ni u 3 nedelje upakovati razgledanje i upoznavanje novog grada. Zadnjih dana nas je već uhvatila neka vrsta panike:
-čekaj, ovde nismo bili!
-ajde sad ovo da obiđemo!
-vidi ovu radnju - znaš koliko su mi potrebne čizme sa kompasom na đonu!
-Kako ne znamo koja je debljina asfalta u samom centru grada?!......i gradacijski ka još bitnijim pitanjima i idejama koji muče svakog turistu.

Nego par zadnjih dana je provedeno ovako: 

Ovo je glavna katedrala Augsburga posvećena Devici Mariji (Virgin Mary). Zapamtila sam da je toranj visok 62m a površina koju zauzima cela katedrala oko 45 ari (nisam pitala koliko košta 1 ar u centru Augsburga).
Inače su mi ovi dobrostojeći verski spomenici uvek po malo jezivi. Recimo, ova katedrala je tako dobro renovirana i uklopljena u okruženje i da nije bilo povremenih automobila ili tramvaja da prođu lako bih mogla da poverujem da sam otputovala u mračni srednji vek.

Ja, dok se NE slikam i NE poziram, ispred spoljne fasade Fuggerei naselja.
To je još jedna od znamenitosti Augsburga i prvo srednjovekovno naselje ove vrste. Sastoji se od kopmleksa kuća sa stanovima i napravljen je sa namenom da se tu smeštaju siromašni građani. Godišnja renta je bila i ostala (konvertovano) 0,88 evra i tri molitve dnevno, a uslov da bi živeo tu (važi i danas): da si bar 2 godine živeo u Augsburgu, da si katolik i da si postao siromašan ali bez dugova.
 

Period izgradnje kaldrme u ovoj ulici je...šalim se, za ovo nemam apsolutno nikakav podatak :) samo se šepurim u crvenom kaputiću...a i ulica je simpatična.

I to bi otprilike bilo toliko. Veče pred odlazak smo imali malo čudno vreme - tamni oblaci i kiša sa jedne i sunčevi zraci sa druge strane...idealno da legneš i naspavaš se za put. Auf Wiedersehen!

Njuškala

Ne detektivska, kako su Herkul Poaroa često nazivali, nego turistička njuškala. Recept je jednostavan: pružiš korak i razgledaš. Više volim da me na putovanjima izmore takve šetnje nego šopinzi.
Kad smo kod šopinga, informacija za pletilje:

Ali ne žurite sa zaključcima kako smo unosan hobi izabrale jer:

Seefuchs bi bila neka vrsta lisice?! Kako god, onima koji poseduju ovakve kape čiji je najkvalitetniji deo pom-pom ostaje da se nadaju da bar izreka "čizma glavu čuva..." funkcioniše u praksi :P

Interesantno kako je svaka radnja imala u svom izlogu neke, reklo bi se, godinama sakupljane antikvitete i sitnice vezano za delatnost kojom se bavi. Ova radnja se, recimo, bavila prodajom mašina za šivenje. Iako ne šijem, niti imam mašinu za šivenje, mnogo mi je bila cakana ova (kako bi rekao moj muž) aristokratska držaljka za igle :)

Evo još par nekih sličica sa ovog lutanja gradom:

(Mein Mann :))

Ove usamljene uličice daleko od centra su mi uvek bile omiljene.

 

Sećam se da smo još u osnovnoj školi na časovima likovnog imali temu "Slikanje krovova". Tada me, moram da priznam, uopšte nije inspirisao taj naslov ali sam zato počela da obraćam pažnju na ove "visinske" delove gradova. Čak i grad koji poznaješ toliko godina izgleda mnogo drugačije i novo kad se povremeno pogled baci na gore.

Uskršnji sneg

Da budem iskrena, potpuno smo smetnuli s uma kada su ovogodišnji Uskrsi! Osim toga ko je mogao očekivati i sneg u aprilu! Sve u svemu Augsburg je početkom aprila izgledao ovako:

(Tržni centar City Galerie.)

Ali i ovako:

Ali i najmanji zračak sunca bio je iskorišćen za šetnje i obilaske:

Ovo je slikano u Maximilian Strasse. Interesantna ulica, istorijski i arhitektonski privlačna a finansijski vrlo bogata i zipovana na ovaj relativno mali prostor. Eto, odeš u Maximilian Strasse i najedeš se pereca :P

"Kućice" u pozadini su delo The Fuggers, simpatične porodice bankara i biznismena koji su (kako uredno pročitah) zamenili Medičijeve, gledano kroz finansije ali i političku moć i uticaj. Nisu štedeli na spoljnjoj fasadi jer je to trebao da bude odraz njihovog bogatstva (plaćao se porez prema dužini fasade).

U sledećem postu biće moj omiljeni način obilaska novih gradova - besciljno lutanje i njuškanje ulicama Augsburga. Takođe biće i slika na kojima neću izgledati kao da sam naknadno Photoshop-om umetnuta na fotografiju :)

Putovanje

Kako nas Internet nije blagoslovio dovoljnim protokom, kasnim sa izveštajima iz Nemačke.

Nisam baš merodavna kad opisujem putovanja - u jednoj rečenici: ja se sve vreme oduševljavam. Ali i pored toga, ne mogu da odbacim utisak da smo na neki način putovali u budućnost. Fenomenalni autoputevi, tuneli, pa čak i vetrenjače za proizvodnju el. energije, svemu tome sam se iščuđivala čitavih 12h putovanja...dobro, osim dok sam vozila. E, da, i ja sam vozila, jeej :) Samo što sam se sa Fiesticom osećala kao da vozim bajs autoputem - pretpostavite onda kakve smo mašine sretali i kojim su se brzinama kretali.

Kako smo se približavali Alpima tako se i vreme menjalo:

I najednom alpski "zid"...a ja mislila nema veće planine od Kopaonika :)

Pošto ovaj post, očigledno, više opisuje sam put i putovanje, da dodam još za kraj u tom stilu. Moj zaključak, kroz Nemačku ovaj znak se ne poštuje:

Ovaj se poštuje: